Priča o nama / City Magazine

Intervju 29.07.2018 0 shares 0 komentara Uroš Stanišić - Marketing u službi hedonizma

Dragi čitaoci,
u nastavku vam prenosimo kompletnu priču o nama objavljenu na portalu City Magazine-a.
Ovde možete pročitati čime se sve Gde i Kad bavi i na koji način.
Ukoliko želite da sa nama ostvarite saradnju molimo da nas kontaktirate putem e-maila office@gdeikad.com ili putem kontakt forme na našem sajtu gde možete pronaći i naše telefone.

Originalni članak možete videti na linku http://citymagazine.rs/clanak/uros-stanisic-marketing-u-sluzbi-hedonizma

Uživajte!

U huci i buci modernog vremena ponekad je teško utišati sve reklame kojima smo okruženi i oslušnuti šta je to što zapravo želimo. Svakome prija nešto drugačije i uvek treba probati da za to i nađemo vreme, a lakše je kada imamo gde da pronađemo sve ono što nas privlači. Portal „Gde i Kad“ je napravljen kao jedinstven sajt na kome se nalaze preporuke za najkvalitetnije restorane, klubove i druga mesta. Njegov cilj je da nam olakša da se prepustimo unutrašnjem hedonisti koji se krije u svakom od nas.
Iza ovog sajta stoji Uroš Stanišić, rodom iz Knjaževca, mladi čovek koji za sobom već ima neke zaista hvale vredne projekte i rezultate. Iako je po zanimanju grafički dizajner, svoj profesionalni put započeo je vođenjem prve privatne štamparije u istočnoj Srbiji koju mu je u amanet ostavio pokojni otac. Najbitnije iskustvo stekao je kao direktor Centra za kulturu u Knjaževcu i predsednik Skupštine Festivala kulture mladih Srbije koji je najstariji festival na Balkanu. U toku četiri godine organizovao je razne događaje, od koncerata raznih muzičkih zvezda sa Balkana, preko izložbi slika Salvadora Dalija i Gustava Klimta i prvog filmskog festivala na otvorenom do prvog velikog takmičenja amaterskih pozorišta.

Rad u Centru za kulturu na neki način je ostvarenje dečačkih snova. Njegov otac je bio muzičar, pa je Uroš ovo mesto doživljavao kao drugu kuću i znao je da će doći trenutak kada će i on tu raditi neke lepe i velike stvari. Oseća da se na taj način odužio ocu i ispunio neke njegove skrivene želje koje on nije doživeo da vidi.

Sajt Gde i Kad napravio je kao hedonista, neko ko voli dobru klopu i kvalitetna pića. Cilj je da se kroz njega prikaže sve ono što Beograd ima da ponudi, a čega ljudi nisu svesni da postoji. To su na primer restoran čiji je šef kuhinje poznati svetski kuvar sa Mišelinovom zvezdicom, ozbiljni veganski i vegetarijanski restorani čije su menije sastavljali kuvari iz Njujorka koji su zvezde u SAD i restorani koji često organizuju večere sa gostujućim kuvarima iz celog sveta na kojima možete probati ono što niste nikada do sada. Suština je da nekoga ko je prvi put u Beogradu možete deset dana da vodite na različita mesta veoma visoke klase, a potpuno drugačija od onoga što nam se svakodnevno servira.

Kao neko ko je svestan toga da nije Beograđanin i da i dalje postoji puno mesta na kojima nije bio, Uroš ima važnu poruku za ljude. Kaže da treba da ispuste mobilne telefone iz ruke i da više vode računa o tome sa kime će izaći, a ne gde. Naprosto treba izabrati mesta na kojima se osećamo prijatno, a kako je potencijalni izbor veoma bogat, ostaje samo odlučiti se, gde na scenu stupa sajt Gde i Kad. Neke od njegovih ličnih preporuka su Franš, Madera, Klub književnika, Mala fabrika ukusa, Oliva, Enso, Toro i BitefArtCafe.

Najveći deo Uroševe svakodnevice ipak odlazi na ono što se danas zove community management, ili vođenje stranica na društvenim mrežama za klijente. Njegova agencija ima klijente iz raznih životnih sfera, a poenta je svima njima podići digitalnu vidljivost i preneti sva znanja i iskustva u digitalni marketing. Kako „sjajne stvari u poslovanju nikada ne radi jedan čovek, već tim“, tako se Urošev sastoji od fotografa, grafičkih i web dizajnera i mnogih drugih struka. On se vodi krilaticom Stiva Džobsa koji je govorio da su njegov biznis model Bitlsi: četvorica momaka koji su činili jedan drugog uravnoteženim i zajedno činili nešto bolje od prostog zbira delova.

Tajna uspeha krije se u tome što se klijentima ne posvećuju po šablonu, već svaki od njih dobija individualno pažnju i samim tim adekvatan marketing. Takođe se izdvaja ono korisno od tradicionalnog marketinga i prenosi u digitalni zarad najboljih rezultata. Uroš kaže: „Ono što su za tradicionalni marketing najveća ograničenja su najznačajnije mogućnosti digitalnog“ i samo onaj ko se prilagodi svakodnevnim promenama može da bude uspešan. Međutim, ponekad najbolji saveti dolaze od ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa ovim poslom, ali su u velikom slučaju ciljna grupa kojoj se nudi proizvod.

Veliki projekat digitalnog opismenjavanja preduzetnika u istočnoj Srbiji pokazao je da ne može svako razumeti i baviti se digitalnim marketingom tek tako, ali da rezultati mogu i te kako otvoriti put za razumevanje i poverenje u takav način poslovanja. „Troškovi digitalnog marketinga su za preko 60% manji od troškova tradicionalnog, a efekti su i do 3 puta veći pa danas digitalni marketing koristi 95% svetskih organizacija. Ova vrsta promocije jednostavno je trenutno najsuperiornija.“

Najbitnija promena u marketingu u poslednjoj deceniji jeste da je komunikacija postala dvosmerna i da svi očekuju odgovor. Brza reakcija je izuzetno važna i može da pravi razliku između zadovoljnog i nezadovoljnog klijenta. Kako tradicionalno radno vreme skoro da ne postoji u ovoj branši, Uroš poručuje da morate pronaći način da uživate u onome što radite.

Tekst: Filip Milosavljević / City Magazine
Foto: Aleksandra Milošević / Gde i Kad

Komentari