Intervju sa Andrijom Terzićem

Intervju 25.01.2016 0 shares 0 komentara

Andrija Terzić je rođen 1980. godine u Užicu, i kako sam voli da kaže, Fakultet političkih nauka nije završio zbog nemirnog duha i strasti prema putovanjima. Uzdrmao je književnu javnost prvim romanom "Preko puta - Istina" sa kojim je obišao celu Srbiju i zemlje regiona, a preko Kine je napao i ostatak sveta. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu je bio najprodavaniji pisac. Poznat je po kratkim motivacionim porukama, kojima je osvojio društvene mreže, na kojima već ima preko 100.000 pratilaca... U rukama ima drugi roman koji čeka pravi trenutak za objavljivanje. Mi koji smo ga videli, slobodno možemo reći da je za takav roman jedino pravo vreme "što pre".

Večeramo u restoranu Absinthe, zašto si baš ovo beogradsko mesto izabrao za susret sa nama?

- Volim ovaj deo grada. Živeo sam na Vračaru dok sam studirao, baš ovde u komšiluku, nedaleko od restorana Absinthe, koji je odličan i jednostavno se u njemu osećam kao kod kuće.

Otkrij nama i sada već stotinama hiljada svojih fanova kada ćemo čitati novi roman "Kod pobede" i šta možemo da očekujemo od njega?

- Očekujmo da će ljudi reći, ovaj dečko je zaista iskren. Ako neko misli da sam se jednom provukao, drugi put mi ne bi pošlo za rukom... Laž ima najskuplje odelo, ali i ono se pohaba, u nekom trenutku. “Kod pobede” je roman čija fabula ide na potpuno drugačiji način od onog koji je čitalac zavoleo u romanu “Preko puta -istina”, zato mislim da sam uspeo, da na jednom minimalističkom, u nivou radnje, polju, pokažem da znam da pišem. Za mene je majstor onaj fudbaler koji magiju pokaže na malom fudbalu. ”Kod pobede” je šesnaesterac.

Na osnovu prvog romana i postova na Instagramu čitaoci su te upoznali kao lika nemirnog duha, koji javno izražava svoja nezadovoljstva okruženjem. Koji od problema u društvu, kulturi ili nekulturi pokušavaš na taj način da rešiš?

- Znam odlično da je donkihotovsko ponašanje samo trošenje energije, ali mi je ponekad potrebno da, veran i dosledan iskonskim porivima za pravdu i istinu, zbacim oklop i ne dozvolim da pametuju i crtaju nam život oni koji o njemu nemaju visoko mišljenje. Znaju moji pratioci da, neretko, dođe dan u kome se pretvorim u buntovnika. Ipak, kada se malo udube, a naročito oni koji me dobro poznaju, shvate da je to zato što me je nešto iznerviralo i nisam naučio da to pomerim u stranu i bavim se bitnijim stvarima. Ne kažem da se ne treba boriti, da treba odustati, već samo pokušavam da proniknem u Andrićevu rečenicu da su "Sve Drine ovog sveta krive, ali mi nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo". Treba sačuvati energiju za bitke koje nam tek predstoje. Moramo se boriti za ono malo kulture koja nam je ostala i to spuštenim gardom sujete i otvorenim kartama. Svestan sam da u našim redovima ima mnogo izdajnika i lažnih boraca i mislim da su nam oni veći neprijatelji od onih što su se opredelili da budu direktno protiv kulture. Ti drugi ne znaju šta čine, a ovi prvi znaju. Ali o tome će ovo ranjeno društvo, nadam se, tek diskutovati.

Danas, u vreme kada je internet marketing postao nešto bez čega se ne može, Like i Share su direktne potvrde popularnosti. Da li na to gledaš kao na deo svog posla, ili jednostavno uživaš u interakciji sa svojim fanovima? 

- Zavisi. Popularnost u ovom svetu u kome se mi nalazimo može biti mač sa dve oštrice. Na primer, popularnost izaziva zavist, a zavist bol. Ne volim da povređujem ljude. Ja ne radim ovo da bih bio popularan i ima mnogo popularnijih od mene, koji i ne dele ništa svoje, već uzimaju od drugih. Mislim da se borim fer i pošteno. Delim svoje misli, nikada nisam podelio ništa tuđe, potpisujem sve svojim imenom, inicijalima A.T., ne kradem, ne uzimam, ne pozajmljujem. Pohvalim kad osetim potrebu. Sve je moje i mislim da je odlično to što ljudi prepoznaju i što žele da prisvoje, podele, pa čak i ukradu. Samo neka se vrti, jer ako se već borim za dobro, kakve veze ima ko je rekao, oni pravi koji prate će znati, oni koji ne znaju neka misle da je rekao neko drugi. “Kraj će reći” (Kod pobede).

U moru svega o čemu pričamo da li smatraš da portal kao što je "Gde i Kad" ima mesta na mapi Srbije? Da li ti se sviđa i da li bi nam otkrio neku tajnu kako da i mi dođemo do 100.000 pratilaca? :)

- Na mapi ima mesta za sve, a posebno za vas. Do pratilaca se dolazi tako što se odabrani posao radi fer i pošteno, kao što ga i radite, pa ćete zbog toga biti nagrađeni.

Koja mesta u Beogradu bi preporučio za jutarnju kafu, opušten ručak ili večeru i noćni izlazak?

- Jutarnja kafa svakako u piceriji Alo Alo, ponekad se ostane i do ručka, što naravno nije problem, jer prave najbolje pice godinama u Beogradu. Gradska priča, iako sam ja Užičanin, opet sam dete iz grada i uvek poštujem takve priče. Što se tiče noćnih izlazaka to je splav Hua Hua i još neka mesta, ali ništa ne može da mi zameni užički klub Garage i kafić iz kraja Kod Džeksona i Ciketa.

Da li si skoro posetio neki koncert ili neki od mnogobrojnih festivala u Srbiji, koji postaju sve popularniji?

- Hills Up na Zlatiboru i to specijalno da čujem novu himnu te planine u izvođenju jednog virtuoza, Marka Jankovića. Pesma se zove Selo keva. Ne volim gužvu, ali zbog nekih ljudi otišao bih u vatru. Ne kajem se ako ne stignem da odem na neko dešavanje, ali jedino čega se kajem je propušteni koncert moje omiljene pevačice Šade, u Areni, 2011. godine. Nisam bio u zemlji te godine, ali sledeći put i ako budem mrtav, vaskrsnuću i biću tu. Ha ha

Šta fali kulturnoj sceni Srbije? Umetnike i publiku imamo, imamo i dobre primere... Ali najviše imamo loših...

- Da se udružimo. Da negujemo svoju misao i ne rasipamo svoju energiju. Ali kao i u svakom udruživanju, tako i u ovom, nama nasušnom, javlja se sujeta, ona je najveći problem. Imam energiju da, sa tobom, sad povedem kulturnu revoluciju, na zdravim idejama, još jačim krilima, ali šta vredi kada, neki tamo, kojima bi ona samo dobro donela, nemaju razvijenu svest o tome ko im je stvarno neprijatelj i ko ih ugrožava, i olako izgovaraju: "ma koji oni, šta oni znaju..." i ako nas ne poznaju... I tako u krug.

Lifestyle kroz ukuse, mirise i umetnost je tema kojom se "Gde i Kad" bavi. Dobra knjiga svakako spada u onaj pravi Lifestyle. Da li je način da nateramo mlade da više čitaju taj da se trudimo da i to postavimo kao "must" u društvu koje više voli lud provod i brza kola od dobre knjige? 

- Mera je najbitnija. Ima i onih koji su mnogo pročitali, a ništa nisu videli, pa opet misle da su Bogovi. Naravno da mladi treba da čitaju,ali sad pošto ne čitaju, treba naći metod da makar malo pročitaju. Jer tražiti od onih koji nešto ne rade, da odjednom rade kao što bi trebalo, da su druge oklonosti, nije realno. Cenim da dobra knjiga može od mesoždera da napravi biljojeda. Ali kako mu to zaviti, spakovati, da on zagrize taj mamac?

S obzirom da si jedan od ljudi kojima je 24 sata malo u jednom danu nećemo te više zadržavati. Ostalo je samo da nekim svojim citatom pozdraviš naše čitaoce...

- U stotoj pregradi svoje podsvesti gajim dve čudne biljke. Jedna se zove Upornost, a druga Ljubav. Iako mi je svest puna korova što drugi zasadiše, makar podsvest stižem da obrađujem.

U.S.

 

https://ssl.gstatic.com/ui/v1/icons/mail/images/cleardot.gif

 

Komentari